JANIK SINER - DOPING ZLOČIN BEZ KAZNE: Kako se Italijan izvukao sa mizernim posledicama

Doping pozitivni slučaj Janika Sinera potresao je sportsku, ali i širu društvenu javnost, skrećući pažnju na problem dopinga daleko izvan granica sportskih terena.

Šok javnosti – Zašto baš Siner bez kazne?

Svi su bili zainteresovani, od onih najmlađih pa do najstarijih sugrađana. Od majke mog kolege u Austriji, pa sve do moje mame u Srbiji, svi su imali isto pitanje: zašto on nije kažnjen kao ostali sportisti? Zašto baš on uživa zaštitu kakvu drugi nemaju? Da li je to zato što ima mnogo novca ili zato što je prvi na ATP listi? Ova i slična pitanja čula su se u razgovorima svuda -u našim kućama, kafićima i na ulici, pokazujući koliko snažno doping pozitivni slučajevi pogađaju opštu javnost i koliko narušavaju poverenje u sportsku pravdu.

Upravo taj osećaj da je pravda u sportu ozbiljno narušena i način na koji je ovaj slučaj vođen, ugrozio je veru u sve što smo godinama gradili. Ovaj slučaj je, sve naše napore, sve rezultate i pomake u borbi protiv dopinga, na globalnom nivou, doveo je u pitanje.

Trofodermin – krema koja je sve započela

Ali da krenemo od samog početka. Prema sadržaku iz odluke o procesuiranju sportiste cela priča je počela 12. ili 13. februara kada je kondicioni trener Janika Sinera kupio kremu trofodermin. Inače ovaj kondicioni trener je doveden u tim kao veliki poznavalac antidoping pravila?! Trofodermin je farmaceutski preparat koji može biti u obliku spreja ili kreme a koji u sebi sadrži clostebol (anabolički steroid) i neomicin (antibiotik). Koristi se za saniranje povreda na koži, erozija i rana. Nalazi se u slobodnoj prodaji u Italiji, Brazilu, Peru i Pakistanu. Na kutiji je crveno označeno da je doping i upozorenje da supstanca može uzrokovati doping pozitivan rezultat kod sportista.

Postavlja se prvo pitanje, šta će kondicionom treneru sportiste na ATP turu preparat koji u sebi sadrži anabolik i na kojem je jasno navedeno da je doping?!

ADAS

Lanac grešaka – od trenera do fizioterapeuta

Priča ide dalje, kondicioni trener sportiste je fizioterapeutu sportiste 5. marta preporučio da na povređen prst maže ovu kremu.

Fizioteraput je prihvatio taj savet i u periodu od 5. Do 13. marta mazao ovu kremu na svoj povređeni prst ali i sledstveno svojim obavezama masirao sportistu. Koristio je flaster ali nije koristio rukavice kako bi zaštitio sportistu.

Kako je zabranjena supstanca dospela u organizam?

Kažu da sportista ima psorijazu i da oseća svrab a da zbog češanja na njegovoj koži mogu nastati oštećenja te je objašnjeno da je zabranjena supstanca na taj način dospela u organizam sportiste, dakle, masažom bez rukavica i kroz oštećenja na koži.

Dva pozitivna testa, ali i dve ukinute suspenzije

Sportista je testiran od strane Medjunarodne teniske federacije, prvi put 10. marta i vrlo brzo 18. marta drugi put. Oba puta sportista je bio doping pozitivan na anabolički steroid clostebol, oba puta je izrečena privremena suspsenzija koja je nakon jednog dana ukinuta. Sportistu je procesuirala Međunarodna teniska agencija za intergritet. U avgustu je pokrenut postupak i nakon završenog postupka sportisti nije izrečena kazna zabrane učešća u sportu zbog povrede antidoping pravila.

Kodeks jasno kaže – minimum 2 godine, a gde je pravda?

U sprovodjenju i procesuiranju ovog slučaja sve je bilo pogrešno. Prema pravilima koja propisuje Svetski antidoping Kodeks za prisustvo anabolika u telesnom uzorku sportiste inicijalna zaprećena kazna je 4 godine zabrane učešća u sportu ukoliko se dokaže da je postojala namera za dopingovanje. Ukoliko sportista uspe da dokaže da je povreda antidoping pravila bila nenamerna onda je kazna može biti 2 godine. Maksimalno umanjenje bi moglo biti na 1 godinu kada sportista dokaze da nije bilo njegovog značajnog propusta i nemara u ovom doping pozitivnom rezultatu.

Međutim, sportista je oslobođen i nije mu izrečena kazna zabrane učešća u sportu što svakako nije u skladu sa pravilima.

Nagodba pre suđenja: samo tri meseca zabrane

Ova činjenica ali i pritisak javnosti je bio razlog zbog kojeg se Svetska antidopinga agencija žalila se Međunarodnoj arbiotraži za sport u Lozani (CAS).

Ipak, do sudskog postupka nije ni došlo jer su se strane u postupku na samom početku nagodile da sportista prihvati kaznu od 3 meseca zabrane učešća u sportu.

Blaga kazna, teška poruka sportu

Svi u ovom našem svetu borbe protiv dopinga u sportu smo smatrali i smatramo da je kazna za ovu povredu antidoping pravila mala i da je bilo potrebno pratiti odrednice Svetskog antidoping Kodeksa u procesuiranju Janika Sinera.

Slučaj Janika Sinera jasno pokazuje koliko problema može da donese odstupanje od poštovanja pravila borbe protiv dopinga u sportu.

Kada sportista ovog formata, broj jedan na ATP listi, za povredu antidoping pravila dobije kaznu koja je daleko blaža od one koja bi bila očekivana u skladu sa Svetskim antidoping Kodeksom, onda se šalje pogrešna poruka svim učesnicima u sportu ali i opštoj javnosti.

Borba protiv dopinga – pravila za sve bez zaštićenih pojedinaca

Borba protiv dopinga u sportu se zasniva na doslednoj i nepristrasnoj primeni antidoping pravila. Svako odstupanje od tih pravila dugoročno narušava kredibilitet i obesmišljava sve ono što su antidoping organizacije do sada izgradile. Zato je veoma važno da ovaj slučaj ostane podsećanje da se borba protiv dopinga ne može voditi selektivno i da sport ne sme imati “zaštićene” pojedince.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.